Posao u dijaspori - grabmigicreo

Dijaspora klub: sajt za upoznavanje, druženje, ljubav ili posao u dijaspori

U ih je najviše u. Velik broj investicija dolazi u Hrvatsku iz iseljeništva. Vlasnici agencije Dragan Sakan i Ivan Stanković su procenili da ja možda mogu da budem od koristi na tržištu koje je u povoju i ponudili su mi to mesto. Crveni nameštaj, prijatna atmosfera i mladi, ambiciozni ljudi koji rade bez obzira na radno verme.

Iako su stope zaposlenosti u zemlji visoke, austrijsko tržište rada čini se uvek traži još kvalifikovane radne snage. Sve ovo nam smanjuje želju da se vratimo, ali je ipak ne ubija. Sećaš se nečega što je prošlo i ne može da se vrati, žao ti je zbog toga, a istovremeno ti je srce puno dok se požutele slike prošlosti prokradaju kroz misli.

Posao - Najavljuje se popis u Hrvatskoj, a obavljeno je prebrojavanje žitelja Australije, SAD i Kanade. Treniram popodne s djecom a vikendom vodim njih na utakmicu a popodne i sam igram za svoj klub.

Nakon završene Gimnazije u Pančevu, odlazi na studije Kliničke psihologije na Beogradskom univerzitetu koje završava 1988. Iako je maštao o akademskoj karijeri, životne okolnosti su ga ipak usmeile na marketing. Nakon završetka višegodišnje saradnje sa ovom agencijom koja ga je i odvela u Bugarsku, postao je suvlasnik kreativne agencije New Moment... Kako je išla njegova priča, zašto se odselio i kakav je zaista život u Bugarskoj, Nenad Lozović priča specijalno za portal 013info. Kakve vas uspomene vežu za rodni grad? Svoje mesto na dugom spisku stvari koje kod mene bude nostalgiju, ima i moj rodni grad. U Pančevu sam se rodio i to je mesto u kome sam živeo do svoje 34. Nostalgija je jedno od najinteresantnijih emotivnih stanja kod ljudi - osećaš se tužno, a istovremeno ti je prijatno. Sećaš se nečega što je prošlo i ne može da se vrati, žao ti je zbog toga, a istovremeno ti je srce puno dok se požutele slike prošlosti prokradaju kroz misli. Takve su i moje uspomene na Pančevo, nešto kao slatko-gorak sos. Veći deo života sam proveo u ovom gradu i skoro sve lepe uspomene su mi vezane za njega. Grad može da bude i zagađen, pomalo provincijalan, može da nije najlepši na svetu, ali je, hteo - ne hteo, MOJ grad. Završio sam Brankovu osnovnu školu i posle dve godine tadašnjeg usmerenog obrazovanja, kulturološki smer gimnazije Uroš Predić. Posle toga sam živeo u Pančevu, a studirao u Beogradu. Gledano iz ovog ugla, bio sam štreber ali sam ipak imao dovoljno vremena i za žurke, druženje u parku, džez klub, rock muziku, bavljenje filmom, fotografijom... Za ovaj grad me osim lepih vezuju i neke ružne uspomene. Jedna od njih je smrt našeg tate Zlatka. On je umro kada smo moj mlađi brat Predrag i ja imali 14 i 16 godina. Osim nenadoknadive emocionalne praznine koja je ostala iza njega trebalo jeda rešavamo i brojne finansijske progleme. Ostavši sa jednom, maminom, nastavničkom platom, morali smo dosta da radimo kako bismo imali dovoljno sredstava da studiramo i živimo normalno. Što se tiče moje karijere, većina ljudi oko mene a i ja sam smo smatrali da ću postati režiser. Godinama sam se spremao za prijemni ali na kraju, nisam ni otišao na taj ispit. Upisao sam kliničku psihologiju i uživao studirajući. Kada se fakultet približio kraju maštao sam o tome da celog života studiram... Ključni termini: Peca, Natalija, Žarka Zrenjanina, fizika, Reno 14, lale, zumbuli, kopanje u bašti, Zeleni venac, kino sekcija, Kijev 80, Pink Flojd, Azra, Siniša, Savinka, Dejana, Trile, Ivana, Goran, Ivan Džeger , Dositejeva 6, namešten ugovor o izdržavanju, disident, Goli Otok, pola kilograma hleba i pašteta dnevno, psihologija, Transakciona Analiza... Kada je počelo vaše interesovanje za marketing? Mogao sam da počnem da se bavim marketingom još ranije, dok sam bio demonstrator na fakultetu, ali me to nije interesovalo. Sa gnušanjem sam odbio da se uključim u tim ljudi sa fakulteta koji su honorarno radili istraživanja tržišta. Maštao sam o akademskoj karijeri. No, čovek nikada ne zna gde će ga život odneti. I pored toga štio sam dobio nagradu kao najbolji diplomirani student 1988. Zaposlio sam se u HIP-u. Počeo sam da se osvrćem za novim izazovom. U reklamnoj agenciji Žozefa Lončara Mark Plan sam prihvatio posao istraživača tržišta iz nekoliko banalnih razloga: a. Crveni nameštaj, prijatna atmosfera i mladi, ambiciozni ljudi koji rade bez obzira na radno verme. Sve to je bilo sušta suprotnost mesta na kome sam do tada radio. Agencija je bila u Pančevu. Sjajna firma i to u mom gradu. Mark-Plan je imao PC XT-286. NIje trebalo mnogo da se zaljubim u ovu profesiju. Marketing je predivna mešavina, nauke, biznisa i umetnosti. Neki pametni i obrazovani ljudi sa mnogo strasti analiziraju, planiraju, kreiraju... Finalni proizvod je reklamna kampanja, a ocena koliko si uspešan stiže brzo. To što si uradio ili pomaže klijentu u prodaji ili si mu potrošio brdo novca za besmislene TV spotove, oglase ili bilborde. Iz Mark-Plana sam sam 1994. Agencija je bila deo poznatog međunarodnog lanca što mi je dalo mogućnost da radim sa najvećim klijentima i da naučim šta znači i koliko vredi kreativnost. Kada ste odlučili da se odselite iz Srbije? Posle velike ekonomske krize u Bugarskoj 1996-te, tražio se novi direktor za naše predstavništvo. Vlasnici agencije Dragan Sakan i Ivan Stanković su procenili da ja možda mogu da budem od koristi na tržištu koje je u povoju i ponudili su mi to mesto. Ruku na srce, ja nisam bio ni jedini a ni najidealniji kandidat za tu poziciju. Na psihologiji nismo učili ništa o fakturama, finansijskim izveštajima i menadžmentu. Niko od ostalih kandidata nije imao preveliku želju da ide u Sofiju i to je bilo donekle razumljivo. Osim što je bilo malo strašno za život i sam ofis je zbog hiperinflacije bio u ogromnom minusu. Meni su pristojna plata, bonusi i auto u tom trenutku mnogo značili jer smo Tanja i ja dobili dete i živeli podstanarskim životom. Pristao sam i 1997. Ako sve bude ok, uštedećemo dovoljno da kupimo novog Juga. Ugovor je bio na četiri godine, ali su se stvari tako izdešavale da, eto, već dvadest godina živim u Sofiji. U međuvremenu smo prekinuli saradnju sa Saatchi-jem, postali najveća reklamna agencija u Bugarskoj, ja sam postao suvlasnik kreativne agencije New Moment, a moja supruga Tanja suvlasnik medijske agencije Media S. Time smo stavili pečat na svoj gastarbajterski život. Ključni termini: Bugari se ne oslovljavaju sa bratko, profit, izazov, ukradena kola, rast od 320% u prve tri godine Kakav je život u Bugarskoj? Neosvetljene ulice, rupe po putevima, jedan supermarket u celom gradu, ljudi obučeni samo u crno i braon, pranje ulica jednom godišnje, džeparoši svuda na okolo... Iz tog perioda potiče anegdota, nastala dana kada su moja Tanja i ćerka Sofija prvi put došle da žive kod mene. Kiša pljušti, tamne ulice, mutna voda teče u potocima... Sledeće dete će se zvati Pariz ili London. Od tada pa do danas, Bugarska je neverovatno napredovala. Neposredno pre i naročito posle ulaska u EU, desile su se ogromne promene. Došle su strane investicije, pomoći iz Brisela, biznis je procvetao, plate su se uvećale nekoliko puta, nezaposlenost je minimalna... U Sofiji je izgrađen metro, prošireni su bulevari, izgrađene stotine kilometara auto-puteva, prisutni su veliki lanci supermarketa... Bugari su na vreme prepoznali značaj modernih tehnologija pa su mnogo u to investirali. Ako se ne varam, oko 11% bruto nacionalnog proizvoda GDP dolazi od IT sektora. Sve to se i te kako pozitivno odrazilo na život običnih ljudi. Od svih blagodeti, najveća je osećaj slobode da sa ličnom kartom možeš da odeš u bilo koju EU zemlju da učiš, radiš ili prosto da se zabavljaš. E sad, treba biti i kritičan. Bugarska je još uvek najsiromašnija zemlja Evropske Unije. Na mnogim mestima se mogu videti ostaci prošlosti: razbijeni trotoari u centru grada, zapuštena sela, velika migracija. Zbog nerešenih problema korupcije na visokim nivoima, još uvek je, zajedno sa Rumunijom, na listi čekanja za ulazak u Šengen zonu. Ono što je pozitivno u celoj stvari je fakt koji se ne može poreći: Bugarska je krenula sa izuzetno loše pozicije i sve što se dešava tokom poslednjih 20-tak godina je samo u pravcu poboljšanja. Taj proces je mogao biti mnogo brži, ali su sve vlade imale stav da se neće zaduživazti u cilju kupovine socijalnog mira i nagle ekspanzije. Zbog toga je zaduženost Bugarske u odnosu na GDP jednaod najnižih u EU. Ključni termini: EU, promena na bolje, jeftini poleti, umesto nedeljnog ručka šetnja po prirodi, Sofija - hipsterski grad, startup, alkoholni turizam, preterana gradnja Razlike i sličnosti između Srbije i Bugarske? Pre ratova 90-tih, mi smo bili nekoliko svetlosnih godina ispred u svemu dok sada, na žalost, nije tako. Stigli su nas a u mnogim stvarima i prestigli. Bugari sigurno ne žale za prošlošću jer im komunistički period posle Drugog svetskog rata nije ostao u najboljem sećanju. Što se tiče običnih ljudi, po mentalitetu smo slični narodi. Jezik ima mnogo zajedničkog i lako se razume. Nikada je poručujte porciju od 10 jer će vas čudno gledati, a i nećete znati šta da radite sa tolikim mesom. Pri tom misle na pop-folk. Ključni termini: Сръбска скара, чалга, kurčenje sa velikim kolima, letovanje u Grčkoj, zašto vi volite Ruse, a nikada niste bili pod njihovom vlašću... Da li se osećate prihvaćeno u stranoj zemlji? Po meni, prihvaćenost uglavnom zavisi od načina kako se ti postaviš u novoj sredini. Ako si arogantan, nametljiv i ne prihvataš lokalna pravila, to je recept za izolaciju. Zašto si došao u novu sredinu ako ti nešto u njoj ne odgovara? Uvek imaš opciju da odeš tamo gde ti je bolje. Upravo to da nikada moja nacionalnost nije bila prepreka u poslu kojim se bavim je nešto zbog čega živim i radim ovde već toliko godina. Preuzeo sam agenciju sa dvanesetroro ljudi i, bez veza, političke pripadnosti, lobija, podmićivanja i službenih ručkova, uspeo da u najboljim godinama doguram i do 100 zaposlenih. Tržište je dovoljno slobodno da, ukoliko poseduješ znanje i kreativnost, na tenderima možeš da osvojiš i najveće klijente. U prilog ovoj tvrdnji je fakt da je moja supruga Tanja pre desetak godina bila proglašena za Biznis ženu godine, a da sam ja izabran za sledećeg predsednika Bugarske asocijacije reklamnih agencija. Sve nam se dešavalo na relaciji posao - deca - kuća. Pošto u Sofiji nemamo nekoga ko bi priskočio, ponekad je bila prava avantura da organizujemo odlazak u pozorište ili na koncert. Kada su se stvari malo kanalisale, počeli smo da putujemo. To nam je omiljen način za isključivanje od svakodnevnih obaveza. Poslednjih godina, Tanja i ja smo počeli da vozimo motore. Na dva točka smo obišli celu Evropu, od Atlentskog okeana na zapadu, do Sicilije i Krita na jugu. Ove godine sam sa svojim drugarima stigao i do Nordkapp-a, najsevernije tačke kontinentalne Evrope. Ključni termini: 35 zemalja, booking. Da li biste se vratili u Srbiju? Od Sofije do Pančeva ima samo 387 kilometara. Kada god nostalgija počne da tuče ili imamo nekih obaveza, sednemo u kola i kod kuće N1 smo u roku od par sati. U poslednje vreme ne uspevamo tako često da dodjemo u Srbiju ali kada odemo uvek se vratimo pomalo depresivni. Rastuži nas kada videmo neke dobre ljude koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, oronule gradove, namrštene ljude na ulicama, nadu u bolji život koja je posle toliko godina skoro potpuno izbledela, bahatost, redove ispred pojedinih partijskih centrala pred izbore... Sve ovo nam smanjuje želju da se vratimo, ali je ipak ne ubija. Ko zna, možda jednog dana... Ključni termini: Nikad ne reci nikad Šta vam nedostaje iz Pančeva? Nedostaju nam neki dragi Pančevci, naši prijatelji, kumovi, porodica...

Nasi u Becu
Prema najnovijim informacijama diplomatsko - konzularnih predstavništava Republike Srbije u inostranstvu, iako sveobuhvatan popis pripadnika naše dijaspore i Srba u regionu nikada nije izvršen, procenjuje se da dijaspora Srbije, uključujući u taj broj i Srbe u regionu, danas broji oko 4,5 miliona ljudi. Za njih se ne vrši ni provera tržišta rada. Budite oprezni, jer ne biste bili ni prvi ni zadnji koji ostanu razočarani zbog neispunjenih obećanja i male zarade. Iako su stope zaposlenosti u zemlji visoke, austrijsko tržište rada čini se uvek traži još kvalifikovane radne snage. Nedostaju nam neki dragi Pančevci, naši prijatelji, kumovi, porodica... Rastuži nas kada videmo neke dobre ljude koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, oronule gradove, namrštene ljude na ulicama, nadu u bolji život koja je posle toliko godina skoro potpuno izbledela, bahatost, redove ispred pojedinih partijskih centrala pred izbore...